Ilija

 Keri kinga svi znamo. Ovo je njegov solo album u tradiciji novijeg Slayera. Poznata svirka zainteresovaće sve ljubitelje iskrenog metala. Album kreće furiozno, i tu bih stavio tačku. Ovo je thrash 1/1, bez mnogo razmišljanja dajem albumu 5. Recimo Residue je čist primer hardkoričnog rokanja, bez ikakvog okolišanja. Čitav album je u tom stilu, tu nema dvojbe. Teško je oceniti ovakve albume, jer mnogi će reći da je ovo selaut, ili korišćenje imena zarad komercijalnosti i konzumerizma. Sigurno je da će se ovaj snimak prodavati, a to je i najbitnije ovde. Izdvojio bih takođe i sjajnu pesmu koja bi trebala i da bude singl, pod nazivom Idle Hands. Solaža ovde kida, i čitava pesma je jednostavno savršena. Izdvojio bih i Toxic, numeru koja podebljava osnove treš i spid metala. Ideološki ovo je satanizam, kome to smeta, nek preskoči ovaj album u celosti.